Najčudnija mesta na svetu

1. Kowloon Walled City još uvek drži rekord kao jedno od najgušće naseljenih mesta na Zemlji

Iako su zidine Kowloon Walled-a u Hong Kongu razrušene 1994., još uvek se veruje da su imale najveću gustinu naseljenosti na planeti. Unutar ovih zidina, na površini od 6,5 hektara, živelo je između 33.000 i 50.000 stanovnika.

Osnovan kao kinesko vojno utvrđene, sredinom 1600-ih, tvrđava je ustupljena Britancima 1898. Nakon Drugog svetskog rata, Kina je objavila svoju nameru da povrati Vold Siti (Walled City), a izbeglice su pohrlile. Do 1947. napravljeno je oko 2000 skvotova (mesta koja se najčešće koriste za stanovanje ili kao javni prostori), a Britanci su pobacili u svom pokušaju da ih isele i zauvek napustili Vold Siti.

Do 50-ih je ovaj deo postao raj za kriminal i drogu, a već do kraja decenije je praktično bio pod vlašću organizovane kriminalne grupe pod nazivom Trijade. Tek ranih 80-ih je kriminal stavljen pod kontrolu. Vold Siti je svoj rast, kada je u pitanju izgranja, doživeo 60-ih i 70-ih. Stanovnici su bili slobodni da grade stanove kako su oni hteli, ignorišući sigurnosti momenat i uprkos prenatrpanosti i bedi. I pored niže stope kriminala, britanski i kineski zvaničnici su smatrali da su uslovi za život nedopustivi i napravljeni su planovi za rušenje ovih zgrada. Mnogi stanovnici su protestvovali, a vlada je potrošila 2,7 milijardi dolara kao kompenzaciju i evakuacija je počela 1991., da bi konačno bila završena 1992. Novi građevinski radovi su otpočeli narednog meseca i bili su završeni do 1995.

2. Zajednica penzionera prepuna skandala i polno prenosivih bolesti

Dobrodošlu u Vilidžiz (The Villages), najveću zajednicu penzionera na svetu, koja je dom za preko 100.000 ljudi sa preko 55 godina. Ova najbrže rastuća oblast u SAD-u ima više terena za golf nego automobila, dok deci ulaz nije dozvoljen.

Zvuči kao idilično mesto za penzionere, zar ne? Međutim, ispod mirne površine leži skandal. Mesto koje sebe voli da etiketira kao “najprijateljskiji grad u Americi” suočava se sa ogromnim porastom seksualno prenosivih bolesti.

Uprkos činjenici da se zajednica može pohvaliti sa 34 golf terena, 9 kantri klubova, 2 trga u centru i nekoliko restorana i barova, jedna od primarnih razbibriga rezidencijalaca jeste “da vam se posreći”. Nezvanično tituliran kao “Diznilend za stare”, ovo mesto broji oko deset žena na svakog muškarca, a postoji i crno tržište za vijagru.

3. Svaki pedalj ovog siromašnog grada je ispunjen smećem

Grad Kairo nikada nije uspostavio efikasan sistem za sakupljanje smeća. Umesto toga, stanovnici Manshiyat Nasser-a su preko 70 godina uspeštno obavljali ovaj posao.

Ovaj siromašni grad je poznat po tome što je dom za oko 60.000 stanovnika i što mu je svaki kvadratni inč pokriven smećem. Neformalni sakupljači smeća, poznatiji kao “zabbaleen” (ili smećari), sakupljaju đubre od stanovnika Kaira, po principu od vrata do vrata, a zatim ga transportuju u svoje domove u Manshiyat Nasser, i to uz pomoć magaraca i pik apova. Tamo vrše sortiranje smeća koje se može reciklirati i to sa 90% uspešnosti, što je četiri puta više u odnosu na proizvodnju zapadnih kompanija.

Životi stanovnika Manshiyat Nasser-a su se znatno promenili 2003. kada je opštinska vlast Kaira angažovala privatne kompanije za odlaganje smeća sa kojima su se zabbaleen-i morali takmičiti. Takođe, vlada je 2009. naredila da se ubije 350.000 svinja kao preventivna mera protiv svinjskog gripa što je dosta uticalo na domaće smećare s obzirom da su svinje čistile smeće od organskog otpada.

Više o Manshiyat Nasser možete pogledati u okviru dokumetarca iz 2009., Garbage Dreams:

4. Grad u Japanu u kojem svi nose gas maske

Nakon erupcije planine Kunimi 2000., koja se nalazi na oko 177 km južno od Tokija, od 2.800 stanovnika ostrva Miyake-jima je bilo zahtevano da stalno sa sobom nose gas maske, ali ne i neophodno da ih uvek nose na sebi.

Maunt Kunimi je vulkan koji je bio aktivan tokom većeg dela 20. veka. 1940. je izlivanje lave usmrtilo 11-oro ljudi, dok je do drugih erupcija došlo 1962 i 1983. Ipak, najsmrtonosnija erupcija se odigrala u leto 2000.

Uspavana tokom proteklih 17 godina, planina Kunimi je dnevno ispljuvavala između 10,000 – 20,000 tona sumpor dioksida, čineći ostrvo nemogućim za život. Do septembra 2000. vlada je sprovela evakuaciju celokupnog stanovništva. Pet godina kasnije, naređenje za evakuaciju je popustilo i ljudi su počeli da se vraćaju svojim kućama. Međutim, uprkos repopulaciji ostrva, gotovo trećina površine je ostala pod  trajnom zabranom za ponovno naseljavanje. Vlada i dan danas sprovodi redovne zdravstvene preglede nad stanovništvom Miyake-jima, a postoje i starosna ograničenja u određenim oblastima.

Zbog neobičnog i interesantnog načina života ostrvo Miyake-jima je od tada iznedrilo unosnu turističku trgovinu. Oni koji tragaju za uzbuđenjem dolaze ovde da planinare, plivaju i rone, a postoje čak i gas maske za jednokratnu upotrebu koje se prodaju u brodskim stanicama i lokalnim radnjama.

5. Mesto u Kaliforniji koje je potpuno van mape

Želite da zaista pobegnete od svega? Iako ne postoje nikakvi putokazi koje će vas dovesti do Sleb Sitija (Slab City), idite istočno od Los Anđelesa do pustinje, a zatim južno pored jezera Salton Si. Tamo ćete naći napuštenu pomorsku bazu koju putnici i lokalci nazivaju “Poslenje slobodno mesto u Americi”.

Sleb Siti (ili Slebs) je kamp za korisnike kampera i skvotove iz cele Amerike. Nekoliko hiljada kampera koristi ovu oblast tokom zimskih meseci pre odlaska u oblasti sa hladnijom klimom. Međutim, i pored toga, Slebs ima 150  stanovnika koji su tu tokom cele godine. Neki “sleberi” ovde dolazi samo da bi živeli van “rešetaka”, dok drugi žive od državnih subvencija i primorani su na ovo područje zbog siromaštva. Treći žele samo da rastegnu svoju penziju na duži vremenski period.

Sleb Siti je dobio naziv po tome što je ceo region istačkan kamenim pločama. One predstavljaju ostatke nekadašnjeg kampa Dunlap iz Drugog svetskog rata, odnosno baze koja je vraćena državi 1961. da bi kasnije bila demontirana.

Država je idalje vlasnik ove zemlje i drži kontrolu nad njom, i iako se “sleberi” smatraj svoterima, država ih ostavlja na miru. Sleberi nemaju gradske službe, tekuću vodu, struju niti kanalizaciju, kao ni službu za sakupljanje smeća. Kamperi donose svoju vodu i generatore, a dodatne namirnice se nabavljaju u mestu Niland, oko 6 km zapadno od Sleb Sitija.

6. Užurbani podzemni grad koji je takođe i svetska prestonica opala

Kuber Pedi (Coober Pedy) je grad koji se nalazi u unutrašnjosti Australije, na oko 846 km severno od Adelaide. Samo ime potiče od lokalnog aboridžinskog termina kupa-piti, što znači “rupa belog čoveka”. Grad je osnovan 1915., prateći otkriće opala. Ljudi iz čitave Evrope su nagrnuli na ovo područje kako bi udarili na njegove bogate rudnike, ali su uskoro shvatili da je raditi ispod zemlje zapravo mnogo lakše nego živeti iznad nje, imajući u vidu da temperature u pustinji dostižu i 50ºC.

Zbog neprijateljskih klimatskih uslova stanovnici preferiraju život u pećinama na obroncima gde temperature ostaju konstantne. Neke rezidencije su veličine vila i pokrivaju površinu od 450 kvadratnih metara. Ovde postoje podzemne crkve, prodavnice, galerije i hoteli.

Kuber Pedi je takođe i jedan od omiljenih lokaliteta za filmske stvaraoce i predstavljen je u filmovima “Do kraja sveta” (Until the End of the World) i “Avanture Prisile, kraljice pustinje” (The Adventures of Priscilla Queen of the Desert).

7. Slikoviti marokanski grad ofarban u plavo

Šefšauen (Chefchaouen) je jedan od najlepših gradova severoistočnog Maroka. Pravi turistički užitak sa pristupačnim smeštajem, smešten naspram planinskog venca Rif, čiji je najveći broj ulica i zgrada u stalom delu grada (medini) ofarban u veličanstvenu plavu nijansu. Grad su ofarbale jevrejske izbeglice koje su tamo živele tokom 30-ih. Jedan od glavnih razloga za masovnu popularnost ovoga grada, pored samih lepota, jeste i taj što je Šefšauen centar za proizvodnju hašiša u Maroku.

8. Grad u kojem su mrtvi brojniji od živih

Kolma je postao nekropolis nakon što je San Francisko usvojio uredbu 1900., zabranjujući izgradnju novih grobnih konstrukcija u okviru samog grada. Zahvaljujući ovoj uredbi groblja su ubrzo zapostavljena, a drugom uredbom iz 1912. sva postojeća groblja su izmeštena van gradskih zidina. Iako su se neka groblja borila protiv ovih odluka, poslednja tela iz San Franciska su sklonjena  1937.

Grad Londejl (Lawndale) je registrovan 1924. kada se Grobljansko udruženje okupilo sa ciljem da se ovo više ne ponovi. Londejl je postao Kolma 1941. Ima 17 grobalja i najmanji je grad u okrugu San Mateo. Ovaj grad je dom za 1800 nadzemnih stanovnika i 1,5 milion “podzemnih”. Zbog odnosa živih i mrtvih grad je dobio mnoge morbidne nazive, kao npr “Grad duša” ili “Grad tišine”.

Izvor: Oddee